Nje­mač­ka bi Grč­koj tre­ba­lo da pla­ti još 162 mi­li­jar­de eura na ime rat­ne od­šte­te, iz­ja­vio je grč­ki po­sla­nik i biv­ši član po­kre­ta ot­po­ra Ma­no­lis Gle­zos u in­ter­vjuu „Doj­če ve­leu”.
Gle­zos, ko­ji sa­da ima 92 go­di­ne, bo­rio se 1941. go­di­ne pro­tiv na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Akro­po­lja. U ne­ko­li­ko na­vra­ta je bio u za­to­če­ni­štvu i tri pu­ta osu­đen na smrt. Naj­pri­je su ga za­tva­ra­li na­ci­sti, a on­da i kon­zer­va­tiv­ni po­sle­rat­ni re­žim.
Spa­si­li su ga ma­sov­ni pro­te­sti or­ga­ni­zo­va­ni ši­rom svi­je­ta. Ge­ne­ral Šarl de Gol ape­lo­vao je na ta­da­šnju grč­ku vla­du da od­u­sta­ne od eg­ze­ku­ci­je „pr­vog evrop­skog par­ti­za­na”.
To­kom svo­je pr­ve po­sje­te Grč­koj, nje­mač­ki pred­sjed­nik Jo­a­him Ga­uk je pri­znao nje­mač­ku kri­vi­cu za stra­da­nja to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta i za­tra­žio opro­štaj za pat­nje kroz ko­je je pro­šao grč­ki na­rod. Ipak, pi­ta­nje rat­nih re­pa­ra­ci­ja je za Ber­lin odav­no za­klju­če­no.
Me­đu­tim, Gle­zos ne mo­že da se po­mi­ri sa sta­vom nje­mač­ke vla­de i de­ce­ni­ja­ma po­ku­ša­va da do­ka­že da bi Nje­mač­ka Grč­koj tre­ba­lo da is­pla­ti rat­nu od­šte­tu.
Grč­ki po­sla­nik ne­gi­ra da je pi­ta­nje rat­nog du­ga po­ve­za­no za du­žnič­kom kri­zom ko­ja po­tre­sa nje­go­vu ze­mlju. „Pi­ta­nje kre­di­ta i pi­ta­nje rat­ne od­šte­te su dva odvo­je­na pi­ta­nja. Mi te ra­ču­ne ne po­ku­ša­va­mo da po­rav­na­mo – ni u ko­jem slu­ča­ju”, po­ru­ču­je Gle­zos.
Pri to­me, za­ni­mlji­vo je to što rat­ni ve­te­ran ne go­vo­ri o nje­mač­koj re­pa­ra­ci­ji i is­pla­ti in­di­vi­du­al­ne od­šte­te, ne­go o „nje­mač­kim du­go­vi­ma”.
Gle­zos po­ja­šnja­va ka­ko su me­đu­na­rod­ne in­sti­tu­ci­je te za­htje­ve već pre­po­zna­le, a pri­zna­la ih je i nje­mač­ka stra­na. Ri­ječ je o 7,1 mi­li­jar­di do­la­ra rat­ne re­pa­ra­ci­je, su­mi ko­ja je po­tvr­đe­na na mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu 1946. go­di­ne.
Utvr­đe­na je na­vod­no i pri­sil­na grč­ka po­zaj­mi­ca na­ci­stič­koj Nje­mač­koj od 3,5 mi­li­jar­de. Sve ukup­no, bez ka­ma­te, taj dug da­nas od­go­va­ra su­mi od 162 mi­li­jar­de eura, sma­tra on.
Na pi­ta­nje ka­ko su grč­ke vla­sti do­šli do ra­ču­ni­ce od 280 mi­li­jar­di eura, Gle­zos ne­ma od­go­vor, ali po­na­vlja da je „nje­mač­ki dug pre­ma Grč­koj me­đu­na­rod­no pri­znat i re­gu­li­san”.
On se ne mo­že „ni po­ve­ća­ti, ni sma­nji­ti”, tvr­di Gle­zos.
Grč­ki po­sla­nik Evrop­skog par­la­men­ta ne vje­ru­je da bi pi­ta­nje rat­ne re­pa­ra­ci­je mo­glo da otvo­ri Pan­do­ri­nu ku­ti­ju i da bi i dru­ge ze­mlje mo­gle da kre­nu istim pu­tem kao i Ati­na jer su po­me­nu­ta du­go­va­nja već pri­zna­ta. Ne­sa­gle­di­ve fi­nan­sij­ske po­sle­di­ce po Nje­mač­ku ima­lo bi is­pla­ći­va­nje in­di­vi­du­al­ne od­šte­te ci­vil­nim žr­tva­ma. Osim par iz­u­ze­ta­ka, nje­mač­ka vla­da je ta­kve za­htje­ve do sa­da od­bi­ja­la.
Gle­zos ne pri­hva­ta ar­gu­ment da je pi­ta­nje rat­ne od­šte­te sta­vlje­no ad ak­ta spo­ra­zu­mom „dva-plus-če­ti­ri” ko­ji su 1990. go­di­ne pot­pi­sa­le dvi­je Nje­mač­ke i če­ti­ri si­le ko­je su oku­pi­ra­le Nje­mač­ku.
Tač­no je da vla­da u Ati­ni pret­hod­nih go­di­na ni­je is­ko­ri­sti­la pri­li­ku i ak­tu­e­li­zo­va­la ovaj pro­blem, ali „Grč­ka se ni­je od­re­kla svo­jih pra­va, ne­go je če­ka­la po­vo­ljan tre­nu­tak na me­đu­na­rod­noj po­li­tič­koj sce­ni i od­go­va­ra­ju­ću kli­mu u nje­mač­ko-grč­kim od­no­si­ma”, sma­tra Gle­zos.
Ali za­što se to pi­ta­nje ne bi po­kre­nu­lo pred su­dom u Ha­gu? Ne, od­go­va­ra Gle­zos, na­vo­de­ći ka­ko je 30 pu­ta do sa­da sje­dio za op­tu­že­nič­kom klu­pom. On že­li da vje­ru­je u lju­de i „nje­mač­ki na­rod”. Grč­ki rat­ni ve­te­ran, u me­đu­vre­me­nu, obi­la­zi nje­mač­ke gra­do­ve i raz­go­va­ra sa lju­di­ma.
Njem­ci o ko­ji­ma Gle­zos go­vo­ri su uglav­nom pri­sta­li­ce nje­mač­ke lje­vi­ce, ona je or­ga­ni­zo­va­la nje­go­vo pu­to­va­nje po Nje­mač­koj, a lje­vi­ca se sna­žno za­la­že da Nje­mač­ka pla­ti rat­nu od­šte­tu. Po­sla­nik Si­ri­ze če­sto je to­kom svog ži­vo­ta i po­li­tič­ke ka­ri­je­re bio dio ne­ka­kve ma­nji­ne. I sa­da je, po­vre­me­no, me­đu par­tij­skim ko­le­ga­ma ko­je ima­ju dru­ga­či­je mi­šlje­nje od ru­ko­vod­stva stran­ke, ali vje­ru­je da se za­la­že za is­prav­no, na­vo­di „Doj­če ve­le”. On o grč­ko-nje­mač­kim od­no­si­ma ka­že da tre­ba bu­du pri­ja­telj­ski i da on ni­ka­da ni­je sma­trao nje­mač­ki na­rod od­go­vor­nim za rat­ne zlo­či­ne Tre­ćeg raj­ha.
„Obje kul­tu­re bi tre­ba­lo da do­pri­ne­su iz­grad­nji mo­sto­va i pri­ja­telj­stva, ali ne sa­mo iz­me­đu Ati­ne i Ber­li­na, već svih na­ro­da Evro­pe”, po­ru­ču­je Gle­zos. Ali do­da­je da je baš za­to va­žno da Nje­mač­ka ko­nač­no pla­ti ono što du­gu­je.
(Tan­jug)